Jer roditelji nam to ne bi nikad oprostili. Prijateljica bi nas zauvek zaboravila. Dete se ne bi pomirilo sa činjenicom da njen Tata ili Mama imaju nekog drugog. Prestari smo za to.
Saturn u Strelcu nas suočava s nama samima
Ko je video da se vodi ljubav u pedesetm godinama. I ova čaša vina potpuno je neprimerena za našu dob. I šta bi rekle komšije kad bi čuli neki uzdah. A za svađe nas nije ni briga. Zatočeništvo u kojem živimo sasvim nam je opravdano. Upravo nabrojanim izgovorima. Jer mi kao da živimo u svetu, umesto da svet živi u nama.
Pa se pravimo da nam je strano sve ono što nam je prirodno. Ako bismo prošetali goli, koliko bi istine vijorilo među nama? Stidimo se toga. Iako ima mnogo više stvari pred kojima nikad nismo pognuli glavu, a trebalo je.
Pa se molimo. Bogu. Da nas spase. A da nikad nismo ni pogledali Boginju u sebi. Pa očekujemo da neko drugi, tamo, negde, zaogrne našu maštu i pruži nam sigurnost. Kao da se nismo nikada ni našli. Kao da ne shvatamo zbog čega postajemo uklopljeni u jedan šapat. Kao da ne umemo da prepoznamo vekove vekova nas samih, utkanih u ono što nas susreće. Jer Saturn je to. U Strelcu on putuje vremenskim intervalom. Susreće nas sa nama samima. Njima. Onima u nama i onima otkinutih od nas. A Venera pažljivo skuplja komadiće tog mozaika. U nadi da će biti prepoznato sve što bismo hteli.
“Kad si rođen kao ptica, svi ti gledaju u krila, nitko ne vidi u očima visinu kako svira Mol…” Stavljam branu na svoj krvotok….
Astrolog:
Astro Aisha / Izvor:
lovesensa.rs <3 
