VODOLIJA
Ti ne tražiš dečka, bre, već izazov! Nisu ti zanimljivi, uslovno rečeno, normalni muškarci. Kažeš da su dosadni, ali rado bih ih prosledila drugaricama. Nepogrešivo uvek odabereš tipa sa manje ili više vidljivim defektom u glavi, a emocionalna nedostupnost uz njih ide gratis. Na njih gledaš kao na sopstveni eksperiment- ti ih nađeš rasturene na delove, pa bi da ih opravljaš i lečiš. Nit’ si ti majka Tereza, nit’ su oni ptići slomljenih krila pa da im vidaš rane, a bogami ni Frankenštajnove neveste pa da ih kreiraš po svojoj zamisli. A na kraju balade, kad dečko malo dođe sebi i reši da ode, kukaš da je đubre nezahvalno jer si se toliko trudila da ga na noge postaviš, a on tebi tako. Priseti se, je l’ te ikad uopšte zamolio za pomoć? Jedna mudra glava je rekla :”Draga, moraš biti svoj lični heroj, jer su svi ostali prezauzeti sopstvenim spašavanjem”. Umesto što se iz petnih žila upinješ da pomogneš obogaljenim muškarcima, pomozi sebi ili ćeš se doveka pitati zbog čega si lepak za budale i zašto ti se jedna te ista priča stalno ponavlja.
Maja Čanović/besnopile.rs
