Otkako je 6. juna 2015. godine počela jedna epoha, svaki put kad se dotaknu Venera i Saturn nešto se događa i tako će biti sve do 10. oktobra…
Retrogradna Venera je nešto kao lutka na koncu. Sa lažnim prividom slobode. Ne ume da odlepi svoju kožu od tuđe jer nju boli najviše. A Saturn? Saturn ume da ga boli. Navikao je.
„Jer ako otvorim Dušu, bojim se, izletećeš…”
Retrogradna Venera u Lavu na 28 stepeni ponovno kida svoje dlanove u dodiru sa Saturnom. Znamo tu priču. Predobro poznajemo svaki tren. Postoji nešto što u vremenu ne propada, ne gubi svoj značaj, postoje tone emocija ispod ruševina, koje ne hlape. Ti svakim danom ustaješ, posmatraš se u ogledalu i sva lepota koja se vremenom zove – tvoja je. Nema potrebe da gasiš sve ono zbog čega jesi.
6. juna 2015. godine Venera je ušla u znak Lava. Zatim je 15. jula napravila kvadrat sa Saturnom, isti kao i ovaj sada, samo sa izmenjenim ulogama: Saturn je tada bio u svom retrogradnom hodu, a sada je to Venera. Osveta? Vraćamo li starome za staro? Da li preslikavamo obrasce tuđeg ponašanja na sebe? Imamo li priliku da budemo drugačiji? Uvek. Naravno.
6. juna otpočeo je jedan ciklus, jedna priča, jedna epoha koja kao da doživljava svoje vrhunce. Svaki puta kada se dotaknu, makar polugrubo i hladno, odaju užitak. Nesto se događa. Koliko god to nešto mrsilo naše postojanje i našu kožu, menjamo se. I tako će biti do novog kvadrata Venere i Saturna, kada Venera bude u Devici, a Saturn u Strelcu.
[otw_is sidebar=otw-sidebar-10]
Nije lako kad se susretnu gigant samoće i naš vapaj za voljenjem. Nije lako obuzdati u sebi čitav jedan svet i glumiti da smo dobro. Nije lako zakopati emocije i krenuti dalje. Izgledati kao nedodirljiva tvrđava svaki put kad osetimo strah. Nije lako napustiti ono što nas muči.
Biti zarobljen u dva paralelna sveta. Jedan je naš, a drugi dele kako žele. Bez pitanja. Jer sa kvadratom Saturna i Venere, stvari se događaju. Bez pitanja. Kakve god bile. One nastaju i ostanu i traju i žive tamo duboko pod kožom gde smo im ostavili mesto. One, takve kakve jesu, naša su potreba. Naša glad. Žeđ. Deo našeg umiranja. Zbog njih se vraćamo i odlazimo i trazimo razloge, greške, opravdanja i ljubav. Sve u jednom.
S retrogradnim hodom treba uvek biti oprezan
I slika ove retrogradne Venere u kvadratu sa Saturnom, dvojaka je. Sa jedne strane opisuje sve devojke i žene koje pokušavaju da odu i to ne po prvi put, od svega onoga što ih ne čini srećnim. Retrogradna Venera je nešto kao lutka na koncu.
Sa lažnim prividom slobode. A konce drži neko drugi. Gde god otišla, ona se vraća. Pa makar i u svojim emocijama, sećanjima, mislima. Ne ume da odlepi svoju kožu od tuđe jer nju boli najviše. A Saturn? Saturn ume da ga boli. Navikao je.
[otw_is sidebar=otw-sidebar-8]
Ovo su sve žene koje su zlostavljane, ovo je slika afera i skandala u javnosti o poznatim zenama koje su postale žrtve svojih supruga, ovo je slika žene koja je konačno odlučila da zaštiti svoje dete (Lav) od svega onoga što stvara teret, strah i trepet. Ovo je žena koja odlazi bez straha i okreće leđa neprijatelju. Koja se ne boji pucnja, šamara ili šake. Svaka žena koja spoznaje svoju vrednost i stvari ume da nazove pravim imenom.
Ovo je i žena koja od svog dugogodišnjeg partnera beži u aferu. Koja strast i ljubav nalazi u tuđem naručju. Ovo je žena koja pronalazi zauzetog partnera ili ljubavnika. Ovo je žena čija se prevara otkriva, pa se povlači. Ovo je žena koja ostavlja sve ono njoj poznato i traži više. Kao da će u nečijim drugim rukama biti srećnija.
Možda i hoće. Međutim, s retrogradnim hodom treba uvek biti oprezan jer sve što mislite može biti samo privid. Možda sada odbacujete nešto što je vaše, a posle ćete se tome vraćati. Ovo je period u kojem se veze prekidaju, žene ponajviše varaju, otuđuju se i odlaze. Ovo je period u kojem se podnose papiri za razvod, a potom se ipak situacija popravi.
Partner vam se vraća ili se vraćate vi njemu. Period iskušenja, sumnji i dilema. Odluke koje nisu nimalo lake, ali zahtevaju vrijeme. Ništa impulsivno neće završiti dobro. Pokušajte u smiraj dana shvatiti sebe. Ono što već dugo niste učinili. Pričajte sa sobom. Sa tim bićem koje zbunjeno potražuje ljubav. Jer ljubavi koje nemate u sebi, nećete ni naći. Ni sa njim ni sa sledećim.
Negde se sanjamo i sastajemo…
Bivši partneri se vraćaju. Bivše prilike kucaju na naša vrata. Sada mi biramo one što su nekad mogli da biraju nas. Više emocije nisu na izvol’te. Više nismo mi oni što umeju da trpe zarad nečijih grehova. Sada spoznaju našu vrednost, a da li je kasno, o tome odlučujemo mi.
Ako uopšte možemo da zamislimo sećanje. Krda umornih slika vape u našoj glavi. Nedovršene priče sada ćemo dovršiti. Previše umorni da bilo šta čekamo.
Sada mi biramo i ovoga puta biramo sebe. Pred gomilom onih koji ne znaju šta hoće, mi ovoga puta znamo. Kidaju nas prošli životi. Eho odzvanja. Preumorni za još jedno sanjanje šapućemo: volim te, ali Sebe volim više. I neka je tako. Ovo je period u kojem karmičke ljubavi doživljavaju vrhunac. U kojem dodir Venere i Saturna, pa makar i u kvadratu, deluje kao senzibilan ples dva ljubavnika. Za mnoge nam dodire nije potreban dodir.
Negde se sanjamo i sastajemo. Zabranjeni za sebe, zabranjeni za javu. Negde delimo našu večnost isprepletenu u hiljade života. I ćutimo. Gorko i oporo. Jezik nevešto želi ispisati traženja, ali…Strah je oduvek blokirao naše receptore.
Zato sada osećamo prelivanja. Naše želje, potrebe, realnost i ono što želimo biti. Ne izgovaramo. Prosto znamo. Svako u svom delu svemira. Postoji razlog zbog kojeg smo se sreli, ali ga prećutimo. Jer daljina je to ili pak godine ili pak zauzetost ili pak neke granice. Koje ne umemo preći. Pa ostajemo. Svako u svom delu ludila. Izmršeni u sebi.
