Ljubavne februarske karme prema horoskopu: u kakve nas bitke vode Venera i Neptun
Mislimo da samo u ljubavi zalećemo svoja krila u slomljivi let. A kakve smo cene postavili svojim zahtevima? “Znam da nisam jedina koja žali za stvarima koje je učinila. Ponekad osećam da sam samo ja ona koja nije postala ono što je želela…” Mislim da teatar koji osećaš pod nogama može da napuni samo aplauze tvoje duše. Tišina teških preispitivanja. Odakle smo zaista krenuli? Šta smo se usudili da budemo? Da li te diram dodirima od stakla? Grebem li svoj pogled o tlo? Da li te motam u rolnu svojih sećanja. Igram film sa tobom. Ne znam po koji put si se u meni već raspao… Venera u Jarcu preispituje naše kretnje. Naše živote. Naša uverenja. Naše vrednosti. Mislimo da je sve u ljubavi, a zapravo daleko je više nekih tereta u nama. Mislimo da umemo da budemo zavedeni samo u emotivnom plesu nečije slutnje. Da samo ljubav može da iscrta prašnjave paragrafe na odru naših koža. Mislimo da samo u ljubavi zalećemo svoja krila u slomljivi let. Kao. Pravimo se da samo ovde znamo da živimo svoje zablude. Koliko vrede naši životi? Kakve smo cene postavili svojim zahtevima? Koliko smo uspeli da zalepimo svoju stabilnost za svoje korake, prenosi lovesensa.rs Tako se teško odvajamo od realnosti u kojoj jesmo. Od stvarnosti naših života. Tako teško prekidamo odnose koji to i nisu. Jer mi se u njima odnosima sami prema sebi. Gde su druge strane naše ličnosti? Ti imaginarni emotivni likovi naših života. Iskreirani toliko dobro, da bole. Osećamo grebanje noktiju na svojoj koži. Prvo vođenje ljubavi izgleda kao poslednje. Dajemo se bez da smo se dali. Bole nas stvarnosti od kojih trčimo pa se zaglavimo u svetu nerealnih radnji. Više no ikad umemo da zamislimo neko treće lice. Prevareni. Varani. Ili verni. Svejedno je. Sada sami sebe oplakujemo kao najlepša pesma. Stare odnose popravljamo do nepopravljivosti.
Venera, Neptun i naše verovanje
Umesto da na takve odnose stavimo tačku, onako crnu i veliku po sredini naših “ekrana” kao što je to učinio Pikaso. Ne. Trudimo se. U jagnjećoj koži bijemo vučje bitke. Ne umemo da progledmo. To su naša čudesa. Pa zaglavimo, sa 10 mlađim, 10 starijim. Tražeći sigurnost…