Uticaj punog Meseca u Vagi osećaće se do 23. aprila 2020: Emocije će divljati ovih dana i često nailaziti na nerazumevanje a mnoge dotrajale veze će se prekinuti

U trenutku u kojem smo osuđeni na komunikaciju, više nego na fizička pripadanja, možda je konačno vreme i da naučimo da komuniciramo. Postepeno. Polako. Iskreno. U slojevima. Korak po korak. Upoznavati sebe. Druge. Bez potrebe. Lekcija je baš u tome. Da ne teramo i da ne budemo naterani. Da se usuglasimo. Uravnotežimo. Da postanemo svesni sebe i svojih mogućnosti. I da je partnerstvo simbioza dve zrele ličnosti, a ne parazitska zajednica u kojoj egzistiramo jedni na račun drugih. Ljubav je mnogo vise od tog. Sunce u Ovnu upravo upućuje na takvu lekciju. Sami smo na ovaj svet došli i sami ćemo otići. I ne možemo živeti živote u kojima očekujemo od drugih nešto samo zato sto mislimo da je to društveno normalno. Nije. To nije prirodno. To je uslovljeno. Ljudi kažu “ubija Ljubav”. Ne ubija ljubav. Ubijaju laži, prevare, neiskrenost, nedostatak pažnje, nepoštovanje, ali ne ubija ljubav. Ubija izostanak iste. Ljudi su skloni za neuspele odnose kriviti svoje praistorijske pretke, okruženje, disfunkcionalne porodice, ali ne i sebe. Zašto današnji odnosi ne uspevaju? Zato što vam se ne da. Zato što postoje žene koje žive u uverenju da muškarci nešto “moraju”. Obezbediti im krov nad glavom i egzistenciju. Pa se udaju. Rađaju djecu. Zapostavljaju svoj razvoj i samostalnost pa se jednog jutra probude bez tog muškarca koji je nešto “morao” i ostaju same. Sa detetom u rukama i sa pitanjem šta se to dogodilo i kako je mogao jer “ja sam njemu rodila dete”. Da, postoje žene koje još veruju da rađaju decu muškarcima ili sebi, a ne njima. Postoje i one koje misle da su bitnije od muškaraca jer one su ipak majke, takve su zalutale utrci svog života ili ne znaju da postoji sasvim dovoljan broj dobrih očeva. To što si rodio dete ne znači da si majka, i to što si ga napravio ne znači da si otac.

Ima i tih muškaraca koji zapostavljaju svoje žene. Valjda naviknuti da im daju sve osim sebe. Pažnju, reči, dodire, tišinu. Ima tih muškaraca koji će osvajati sve žene sveta, ali će zaboraviti da svakog dana iznova osvoje svoju. Uzalud osmeh svake žene u prolazu, ako ona pored tebe nije srećna. Ljudi se osećaju neželjeno. Živi jedni pored drugih ležeći gledaju porno filmove, dok na drugom kraju sveta neko plače jer nema pojma šta je to vođenje ljubavi. Nezahvalni smo i nezasiti. I radije ćemo živeti u virtualnom svetu nego se posvetiti jedni drugima. Toliko smo se podelili na uloge da smo zaboravili da smo tu samo da jedni druge volimo. Sve ostalo, što činimo zajedno je bonus, nikakvo “moranje”. A mi baš radimo sve ostalo osim voljenja. Trošimo vreme kao da ćemo ga uvek imati dovoljno. Uzimamo se “zdravo za gotovo”, kao da ćemo uvek biti ovde. Odnosi propadaju jer radite sve osim da se prihvatate. Ljudi u vaše živote, kakvi god da jesu, ulaze sa razlogom. Da su trebali biti drugačiji, bili bi. A vi se još uvek nepomireno borite što oni nisu “takvi ili onakvi”. Verujte da je prihvatanje veći odraz emocije nego neki “leptirići” koji umru u vama sa prvim problemom. Ljubav nije samo kad je lepo. Odnosi propadaju zato što se ljudi ne trude. Postave neki cilj u ljubavi. Da upoznaju nekoga, uđu u vezu, brakove, rode decu i onda dođu do spoznaje da nemaju više ciljeva. Tad kreće varanje, ako nije krenulo i ranije. Ljudi su zaista lenji da se upoznaju. Zagrebu malo po površini nekog bića i misle da je to to, i idu dalje. Kad bi samo znali koliko toga možete uvideti u jednoj osobi. Kad bi to upoznavanje bilo toliko duboko, kao neprekidno traganje, ljudi nasuprot vas vam nikad ne bi dosadili. Umesto da budete spremni za najduži hod u sebe, vi se prekratite na nekoj pruzi ispadajući iz šina. Sve što treba znati je da smo mi najfascinantnija bića i tako smo prokleto dobri u propuštanju jedni drugih. I da, ljubav nema ništa sa tim. To su čovekovi propusti.