ASTROLOGIJA NAJAVLJUJE RAST KORONA EPIDEMIJE: Evo kada će se ugasiti žarišta virusa

Ulazak Saturna u znak Vodolije očekuje nas 21. marta 2020. godine gde će boraviti sve do marta 2023. godine, s tim da će od 1. jula do 17. decembra 2020. godine opet biti u Jarcu nakratko, piše lepaisrecna.rs.

Njegov sam prelazak u znak Vodolije propraćen je i virusom svetskih razmera koji ovih meseci drma svet. U ovom trenutku u znaku Jarca imamo Marsa, Jupitera, Plutona i Saturna. Najjači spoj od svih je upravo “zagrljaj” Saturna sa Plutonom. Moćan. Razarajući. Spoj koji nosi predznak ništavila. Kada se sretnu Saturn i Pluton, bilo u konjukciji, bilo u kvadratu, dobivamo dogadjaje epohalnih razmera. Ako ne verujete u to, trebalo bi znati da je Prvi svetski rat započeo baš u konjukciji ove dve planete, a Drugi svetski rat u njihovom kvadratu. I sada ga opet imamo.

Kako izgledaju zgarišta, izgleda da dobro znamo. Ali kako izgleda pustoš kojoj se otima mir? Kako izgleda kada u trenutku zastane život za kojeg ste još do juče mislili da ga imate? Kad se raspadnu osovine društva? Temelji neki za koje ste mislili da su temelji? Kada ostanemo bez važnosti za koje možda ni ne znamo da su važnosti… Kako izgleda kada precenimo sebe i potcenimo prirodu. Kada pomislimo da smo neuništivi, a sve oko nas biva uništeno. Kako izgleda kada “lepota” koju živimo dobije reset. Kada izlozi na koje smo navikli postanu prazni. Kad naši odrazi u ogledalu više nemaju od čega da se sakriju… Kada smo prisiljeni da budemo ogoljeni. Onakvi kakvi zaista jesmo. Kada se utiša svetlost reklama i izgled više nije divizija za ulazak u visoko društvo. Kad ne postoji više “zdrava hrana” nego jedeš ono što u trenutku imaš. Kada shvatiš da nisi intolerantan više na bilo šta osim na samoga sebe. A možda je oduvek tako? Kada novac, status i moć više ne brane telo jer tvoje telo ima svoje zakone. Kada stvari za koje si do juče mislio da ne možeš bez njih postanu stvari bez kojih moraš. Kada visoku modu zamene plastična odela u kojima izgledaš kao paket pred zamrzavanje. Kad više ne primećuješ ko i šta ima na sebi, jer svi postajete identični. Kada strah postane dublji. Stvarniji. Realniji. Kad te dotakne do kostiju i zaboli. Kad počneš da ceniš trenutke koje si ranije trošio u nepovrat. Kada sve što si mislio da znaš, dobije novu dimenziju. Kada u konačnom ishodu ne možeš da pobegneš od ljudi koje voliš. Ili te vole. Ili se ne volite, ali živite. Tu. Pod istim krovom kojeg tako često nazivaš domom, a da li zaista to jeste? Kad utihnu svi klubovi, večere, sportski dogadjaji, mobilni telefoni, mreže, ljubavnici i aplikacije. Kada ostaneš sa onime što imaš i od čega konačno moraš da naučiš da ne možeš da pobegneš. Kada se otvori Pandorina kutija i kad shvatiš da si ta kutija zapravo ti. Naoružan do zuba u pohodu u kojem si branio do juče nesto svoje, a danas shvataš da je neobranjivo. Da si nanizao greške i propuste. Olakšavajuće okolnosti. Izmišljene živote. Da si živeo Instagram i virtualne stvarnosti dok si mislio da odrastaš u čoveka, da gradiš veze i osnivaš porodicu. Dok si bio nekome ljubav, prijatelj, saputnik, roditelj, uzor, idol, da li si zaista to i bio? Nije li ta izolacija koju toliko odbijaš da proživiš zapravo odbijanje suočavanja sa samim sobom? Da li smo postali ljudi koji se boje da budu zatvoreni sa ljudima sa kojim smo odabrali da živimo? Da li smo postali ljudi koji su toliko prazni ako nema aktivnosti koje će ih ispuniti? Da li smo postali ljudi koji će zaboraviti da veruju i da se mole ako se hramovi zatvore? Da li smo postali svoji sopstveni zatvori? Da li smo mi, uopšte, mi? Žarište virusa još uvek gori. U danima pred nama kada se čak 5 planeta nadje u znaku Jarca, a od 18. marta možemo očekivati možda i najveći obim problema. Širenja. Panike. Dane u kojima konačno shvatamo da nismo neuhvatljivi. U kojima represija koja dolazi moze učiniti samo dobro. Jer, očigledno sami nismo sposobni da sebe iskontrolišemo.