Uticaj skorašnjeg pomračenja Meseca u Jarcu trajaće do 30. novembra 2020: Mnogi porodični i bračni odnosi biće na ozbiljnom testu

Koliko smo zidova prošli na raskršćima, brojeći svoja stopala umesto koraka? Koliko smo puta zazivali tišinu i postupke, a ne reči? Od kad su dela postala tako jeftin monopol ljubavi? Da li smo zaista sve ono što očekujemo da nam se dogodi?

Poslednja u nizu eklipsa na osi Jarac/Rak dočekala nas je 5. jula 2020. godine na 13 stepeni znaka Jarca. Poslednja u nizu na ovoj osi, koja je počela biti aktivna 2018. godine. Od tada do danas, kakve su lekcije naučene? Kakve još čekaju biti? U vreme eklipsa najbolje je ne činiti ništa. Povući se u sebe. U ostave života. Biti tek puki posmatrač. Dobro je zastati. Ne očekivati. Ne delovati. Ne donositi velike odluke. Jer… nismo racionalni. Nismo usuglašeni. Nismo ni toliko svoji, koliko se divljina u nama otima. Borbeni smo do same iznemoglosti. Urlamo u sebi sve nakupljene emocije. Dižemo ih u vetar. U prašinu. U ostatke. Šta god da treba da odlučite ovih dana, možda i ne trebate, piše Astro Aisha za Astro portal. Odjednom bi sve i ništa. I u poslu. I u emocijama. I u životu. Prekratili bi sve što nam smeta. I sve čemu mi smetamo. Odjednom smo na rubu, i živaca i snova i života. Kao eksplodirajući svemir koji preti samouništenjem. Možda i treba tako. Možda više ne treba trpeti ništa što umanjuje nas značaj. Što nas čini nesrećnima. Što nas odgađa. Što odgađamo. Negde u nama divlja potreba da se ustabilimo. Da pustimo korenje. Da osetimo sigurnost. Da dobijemo oslonac. Negde u nama tinja potreba za onim što čini naše temelje, a to je – poverenje.

Verujemo li našim porodicama, partnerima, prijateljima, deci? Verujemo li i sebi samima da smo sposobni odbraniti se od svega što ranjava našu dušu? Jesmo li spremni neke ehove prošlosti pustiti da odu. Iz života. Iz rana. Iz misli. Iz podsvesti. Iz nas? Da li su naše porodice zaista naše? Ili su to uporišta koja propadaju? Da li je ljubav zaista ljubav ili okoreli materijalizam kojem bežimo? Da li nam je bolje samima sa sobom ili sa onima koje nazivamo ljubavima? I ko smo to uopšte mi, kada ostanemo sami uz sebe? Koliko kompromisa pravimo za tuđu sreću, a nazivamo je svojom? Da li je molitva isto što i kad moliš? Jesmo li izjednačili pojmove koji su nespojivi? Jesmo mi pristali na pravim mestima da srušimo granice? Mnogi su odnosi pod testom. Pogotovo oni bračni. Porodični. Oni gde postoje plodovi, deca. Oni koji godinama postoje ili preživljavaju. Možda je dobro zakočiti. Zastati. Preispitati sve vrednosti. Uloge. Gubitke i dobitke. I onda odlučiti. Jer ulogu sumanutog “ludaka” možemo uvek odigrati. Ali, možda ovo nije pravo vreme za cirkuse… i možda ovo ni nisu naši cirkusi. Merkur u Raku retrogradno kvadriran od Marsa pršti od bujice reči. Kolapsa. Svađa. Sukoba. Padova. Lomova. Rana. Iz nas se čuje ogroman uragan ili prevelika tišina. Sve što prevaljujemo preko jezika previše je oštro i boli. Zato… polako u ovim danima bezumlja. Jer.. proći će. Venera je podržana Marsom pa već pronalazimo puteve. A i Uran sprema pozitivna iznenađenja sudbine. Kad mislimo da se raspadamo od svega, možda baš gradimo neke nove svetove koje sada ne vidimo, ali hoćemo u mesecima pred nama. “Najbolje tek dolazim” rečenica je koju treba da upamtite. Od toliko očekivanja da nam se dogode najbolje stvari, zaboravljamo da smo možda baš mi sami ta najbolja stvar koja dolazi.