Povratak Saturna u znak Jarca – „horor“ zvani 2020. godina je tek na pola puta od gotovog

2. jula Saturn se poslednji put u ovom ciklusu vraća natrag u znak svog noćnog sedišta i to ne deluje kao prijatna slika, pogotovo ne za nekoga mekšeg karaktera.

Zamislite one scene iz filmova kada se protagonisti napokon reše nekog negativca, a on za kraj ustane i poslednjem trzaju pokuša da nanese fatalnu štetu. Sve ono što zaista nije rešeno i sa čime nije završeno dolazi opet u prvi plan i na to je potrebno biti spreman, za www.astrosudbina.com piše astrolog Aleksa Noveski. Retrogradni Saturn za razliku od direktnog ima simboliku nečega još starijeg, prastarog, a u znaku Jarca gde je u sedištu ovo je „super“ ili „arhi“ Saturn, zapravo najtipičniji mogući. Da, ozbiljnost i sposobnost odricanja radi dugoročnijeg cilja jeste dobra stvar kod onih koji ga imaju u natalnoj karti, ali ne i odviše strog, neopraštajući i teškim presudama opterećen karakter.

*Astrologa Aleksu možete kontaktirati klikom na naranžastu ikonicu sa leve strane, pozovite ili ćaskajte sa astrologom!

Otud i pouka vezano za ovakav tranzit sadrži onu poznatu „strpljen-spašen“ frazu, pored molbe da se olako ne uriče i ne zariče usled tvrdih stavova, pogotovo ne za vreme retrogradne „posete“ Saturna znaku Jarca.

Mesečni horoskop za jul 2020. Loš period za posao pred Vagom, zanimljiv mesec pred Škorpijama, Strelac da povede računa o zubima, Jarca čeka novi romantični susret, Vodolijama se prilike menjaju, čupavo na poslu za Ribe

Na globalnom planu konjukcija Saturn-Pluton će opet u sledećih par meseci dobiti na snazi, a to je upravo konjukcija koja je „donela pandemiju“. Ne mislim da će to značiti i povratak iste već ono sledeće šta je na redu, kao npr. rasplamsavanje nekih starih ratnih žarista (za vreme kvadrata od retrogradnog Marsa u Ovnu) kao i po koji zemljotres, dok u slučaju SAD novi-stari nemiri koji će dostići sada jedan malo drugačiji vid žestine oko izbora - to je daleko od gotovog. U svetu politike mnogi stari, već istrošeni funkcioneri će biti sklonjeni radi koristi onih na vrhu i to baš oni koji su dugo u igri i misle kako su nezamenljivi. Dakle, slede neka, reklo bi se,  poslednja „puštanja niz vodu“ zarad kontinuiteta starih načina funkcionisanja. Ono šta bi svi mogli da naučimo ili proverimo u tom periodu između ostalog jeste to kolika je i kakva je naša lična determinacija, da li smo zaista odlučili „da se penjemo na vrh planine“, da se nosimo sa starim obrazcima ili da ih menjamo i na šta smo sve spremni da bi smo to i učinili.